1. Filteri Za Fotoaparat ( za snimanje trikova )
Difuzor - to je filtar koji ublazava ostrinu slike snimka i cini ga meksim.Odlican je za zenske i decije portrete, kao i za pejzaze.
Prizma - daje zanimljive, iskrivljene likove koji se prelivaju u duginim bojama.Efekat prizme je veoma snazan i zato treba biti obazriv pri izboru motiva.
Poluobojeni filtri - vrlo cesto se primenjuje kada jedan deo snimka treba obogatiti bojom.Izradjuje se u 10tak boja i nijansi.
Zrakasti filtri - Ne zamenljivi su kada snimak treba oziveti jarkim bojama.Njihovom upotrebom ispred objektiva fotoaparata stvaraju se zraci u duginim bojama oko svakog jaceg svetlosnog izvora na snimku. Ima ih nekoliko vrsta, vec prema tome koliko obojenih zrakova proizvode ( 2,4,8 )
Zvezdasti filtri - Daju efekat slican zrakastom filtru, samo im zraci nisu obojeni .
Filtar faktori - fotoaparat
UV Ultraljubičasti
-Bezbojan,zadržava UV zrake na visinama 2000 metara i na površinama mora,stalno ga držite na objektivu,štiti ga od prašina i ogrebotina.
Žuti
Žute boje,zadržava plave i ljubičaste a propušta žute,crvene i zelene zrake,odličan za snimanje pejzaža i portetreta
Narandzsti
Narandzaste boje,zatamljuje nebo i ističe belinu oblaka,dobar za snimanje po snegu.
Crveni
Crvena boja,daje slične eli jače efekte od narandzastog filtra.jako zatamljuje nebo i dramatizuje oblake.Tonove kože jako zatamljuje
Zeleni
Zelena boja, koristan za snimanje portreta,zatamljuje boju kože i usana.Dobar za snimanje po veštačkom svetlu.
Aya Sofia
Aja Sofija, Carigrad (Istanbul)
Aja Sofija (Crkva Svete mudrosti) je bila najveća crkva u bizantskom carstvu, odnosno prijašnjem Istočnom Rimskom Carstvu.
Sagrađena u doba cara Justinijana u Carigradu, Aja Sofija, jedno od najvećih graditeljskih dostignuća. Građena je u razdoblju između 532. i 537. godine. Arhitekti su Antemij iz Trala i Izidor iz Mileta.
Prvu crkvu na tom mjestu koju je započeo car Konstantin, bila je razrušena usred pobune 532., kada je Justinijan zamalo izgubio prijestolje. No on ju je odmah dao ponovno izgraditi. Ponovno je izgrađena za samo pet godina (537.) i odmah je dostigla svjetsku slavu. Gradili su je Antemije iz Trala i Izidor iz Mileta. Nakon turske pobjede 1453. crkva je pretvorena u džamiju, a izvana su dodana četiri minareta. Mozaici koji su postojali u crkvi prekriveni su vapnom. Aja Sofija je prva kupola na pandantivima koja je bila izgrađena do tog razmjera, pa je zato od velikog značenja za sve bizantske građevine, kao i kasnije one na zapadu. Aja Sofija je 1935. godine pretvorena u muzej.
portretna fotografija...
Jedna od zanimljivih vrsta fotografije je portret i općenito fotografiranje ljudi. Osim prirode, to je najćešći motiv fotoamaterima i ljubitelja fotografije. Naravno da se i profesionalci svakodnevno susreću sa zadacima koji uključuju i portret; bila to slika za dokument, portret kod raznih promocija poznatih ljudi ili kao dio događaja gdje je potrebno predstaviti pojedine aktere.
Razlikujemo tri vrste portreta
Prvi je klasičan portret sa svim svojim zakonitostima, koje poštuje i poseban program u pojedinim kamerama, bez obrzira da li je to SLR ili kompaktna kamera, analognog ili digitalnog tipa. Može to biti čisti portret ili portret u okolici gdje je naglasak na radni okoliš portretiranog, bez obzira da li je to njegov hobi ili struka.
Studijski portret može biti snimljen u studiju s različitim pozadinama i različitim osvjetljenjem, ili pak možemo postaviti privremeni studio u radnoj sobi, ateljeu, radioni ili u okolicu koja je karakteristična za određenu osobu. Možemo kombinirati i postojeću svjetlost (prozor, postojeće žarulje) s doosvjetljavanjem studijskim reflektorima ili odbojnicima.
Spontani portret ili life-portret snimamo posvuda, gdje se što događa; od života na ulici, na selu, na tržnici, raznim susretima, utakmicama i naravno putovanjima gdje se susrećemo s različitim narodima, rasama i običajima. Life-portret je također sastavni dio svake dobre reportaže.
Za snimanje portreta možemo upotrebiti sve vrste objektiva, od širokokutnog, portretnog pa do teleobjektiva. Sve ovisi o položaju i sadržaju koji želimo istaknuti na određenom portretu. Zato moramo dobro promisliti koji ćemo objektiv koristiti za određenu osobu ili određen ciklus portreta. Moramo biti svjesni da širokokutni objektiv osobu izobliči, ali uključi u našu sliku mnogo okolice i daje veliku dubinsku oštrinu.
Nasuprot tomu teleobjektiv osobu »izluči« iz okolice i naglasi prije svega samo lice, izraz ili pojedinosti. U tom primjeru još treba paziti na greške na koži, madeže, akne i drugo. Zato je kod čistog portreta potreban dobar make-up, posebice kod mlađih osoba i osoba srednjih godina. Kod starijih osoba, make-up nije potreban i često je neprimjeren. Zamislimo si kad bi djedu, kojem je život iscrtao duboke karakterne bore, šminkom i puderima retuširali te „brazde vremena“. Još gore je to što neki kompjuteraši misle da su dobri fotografi jer poznaju Photoshop. Osobu mogu tako promijeniti do neprepoznatljivosti. To znaju samo školovani šminkeri koji poznaju strukturu kože te prepoznaju karakter čovjeka kojeg moraju pripremiti za portretiranje.
Eksperiment,Izlozba.....
:: Eksperiment, ULUPUDS
:: 14 – 23. januar 2008. > otvaranje u 19h
Eksperimentalno u najširem smislu te reči, kao lični iskorak autora, idejna je nit grupne izložbe pod nazivom Eksperiment, članova sekcije likovnih umetnika fotografije ULUPUDS-a (Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajna Srbije). Zastupljeni autori predstavljaju se, ovom prilikom, sa po jednim odštampanim, i drugim radom prikazanim u elektronskoj formi, koji su nastali u kreativnom nemiru i težnji ka novom, odnosno drugačijem umetničkom rezultatu u odnosu na prethodeće. Reč je većinom o autorima koji godinama, a neki i decenijama, pomeraju granice u umetničkoj fotografiji. Otuda veština, preciznost ideje, svedenost u izrazu….
Izložbi pod nazivom Eksperiment prethodila je istoimena izložba ove sekcije, održana pre punih deset godina, u Galeriji Singidunum u Beogradu. Izložba, će, u svom novom izdanju, biti predstavljena i u Novom Sadu, Nišu i drugim gradovima u Srbiji, kao i u centrima pojedinih zemalja u okruženju. Na taj način, radovi ovih umetnika imaće recepciju u regionu, a možda će se, zahvaljujući interakciji autora sa drugim kolegama i širom publikom, začeti ideja o nekom novom eksperimentu
Ljubica Jelisavac - Katić
Autori: sekcija likovnih umetnika fotografije ULUPUDS-a
1. Branislav Strugar
2. Danilo Cvetanović
3. Đorđe Odanović
4. Dragana Đorović
5. Zoran Džeferović Džef
6. Goran Malić
7. Igor Mandić
8. Imre Szabo
9. Jelena Vemić
10.Jelena Vučetić
11. Ljubinko Kožul
12. Ljubiša Tešić
13. Mario Bralić
14. Milan Živković
15. Mirko Lovrić
16. Miroslav Jeremić
17. Miroslav Zaklan
18. Nebojša Babić
19. Nenad Marjanović
20. Petar Kujundžić
21. Sonja Žugić
22. Verko Ignjatović
23. Željko Sinobad
24. Zoran Jovanović Mačak
25. Zoran Milovanović
26. Aleksandar Kujučev
27. Dušan Ilić
28. Aca Antić
29. Ivana Masniković Antić
30. Rade Milisavljević
Retrospektiva pedesetogodišnjeg rada Mirka Lovrića....
:: Retrospektiva pedesetogodišnjeg rada Mirka Lovrića
:: 17. januar 2008. > početak u 18h
U svom umetničkom stvaralaštvu dugom više od pola veka, Mirko Lovrić realizovao je nekoliko velikih ciklusa, koji su predstavljeni na dvadesetak samostalnih i više od stotinu značajnih grupnih izložbi. Jedini je do sada srpski fotograf, kome je priređena retospektivna izložba u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu.Celokupno delo Lovrića jeste sinonim za nekonvencionalno, novo i sveže stvaralaštvo, ono koje menja etablirana estetička shvatanja, sinonim za fleksibilnost i kosmopolitizam umetničke svesti.
Eksperimentisanjem i proširivanjem tehničkih i likovnih mogućnosti, on u fotografiji stvara nove likovne forme koje proširuju prostor savremenih plastičnih izvora.
Kroz nove optičke strukture, on teži otkrivanju jednog novog univerzalnog likovnog sveta, a preko njega, i jedne kosmičke filozofije.
Lovrić je jedan od najistaknutijih protagonista fotografije kao čiste umetnosti. Prema ocenama likovnih kritičara i istoričara umetnosti njegov umetnički opus predstavlja evidentan pomak u razvoju srpske fotografije, kako u tehničko-tehnološkom pogledu, tako i u rezultovanju novih estetskih kvaliteta.
Mirko Lovrić (1935)
Diplomirao na Školi za primenjenu umetnost u Zagrebu 1956. godine.
Član ULUPUDS-a od 1957. godine.
Diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1961. godine.
Predavanje i prezentacija
Retrospektiva pedesetogodišnjeg rada Mirka Lovrića u oblasti fotografije
Četvrtak / 17. Januar / 18h / O3one / Andrićev venac 12
Krenuo je Bpc !
Dugo očekivano uključenje Srbije, Crne Gore i Makedonije u sistem World Photo Contest najzad se desilo krajem avgusta.Radi se o međunarodnom tačkmičenju u fotografiji na zadate teme. Na internet adresi: http://www.balkanphotocontest.com/?archiveId=44 zaljubljenici u fotografiju iz tri države sada imaju mogućnost da pokažu svoje radove ali i da se međusobno takmiče. Najuspešniji fotografi kvalifikuju se za međunarodno takmičenje, gde ća predstavljati sebe, ali i svoju zemlju u konkurenciji fotografa iz celog sveta. Trenutno Bpc okuplja preko 500 fotografa, a za nepunih mesec dana oni su u lične galerije stavili oko 2.600 fotografija. Autori međusobno komentarišu fotografije, čime se fotografsko znanje širi velikom brzinom, a to obezbeđuje i apsolutnim amaterima da uče i napreduju. Dobro druženje je zagarantovano, a Bpc je organizovao i susrete članova u Skoplju, Nišu, Beogradu i Podgorici. Već se priprema prvi foto-safari i još mnogo drugih aktivnosti. Naš časopis uspostavio je trajnu saradnju s Balkanphotocontest-om. U svakom broju objavljivaćemo reportažu o aktivnostima na Bpc koja će obuhvatiti i prikaz najboljih fotografija i autora. U ovom broju predstavljamo vam nekoliko fotografija koje su pobudile veliku pažnju, i pokazale da se među članovima Bpc-a nalaze i zaista vrhunski autori.
Ovih dana kreće i takmičenje na zadate teme. Prva tema takmičenja će biti ”Moj grad”. Dakle, iskoristite lepe jesenje dane za fotografisanje, a da li će to biti panorama, gradski detalj, ulična scena ili nešto drugo što karakteriše vaš grad – odlučite sami.
PLAVA DZAMIJA......Istambul
podigao vizantijski car Justinijan, poskidali sva zvona i podigli četiri minareta sa kojih je mujezin pozivao na molitvu: "Bog je velik, najveći, govorim, nema drugog boga osim Alaha". A tad su mujezini bili slepci da ne bi mogli s vrha minareta nesmetano da gledaju ženska lica.
Sultan Ahmet Prvi je jednog dana, gledajući sa sultanskog dvora u velelepnu Aja Sofiju, poželeo da napravi najlepšu džamiju, ali ne i veću, jer ni on nije bio veći vladar od Justinijana. Širom sveta je poslao glasnike da nađu neimara dostojnog najlepše džamije na svetu koja se po njemu zove Sultan Ahmet džamija, ali je i sama sebi dala ime - Plava džamija (Blue Mosque). Čuveni neimar Mehmed aga prihvatio se posla.
Sultan je želeo da njeni vitki minareti budu od čistog zlata, ali je neimar Mehmed aga bio malo nagluv od silnog zidanja, prašine i buke, pa je umesto "alten" (zlatan) čuo da je sultan rekao šest minareta. Tako je neimar zidajući najlepšu bogomolju svoje vere podigao jedinu džamiju sa šest minareta u Istanbulu i šokirao islamski svet. Džamija se gradila sedam godina nekoliko stotina metara od Aja Sofije, da prkose jedna drugoj svojom lepotom. I 1616. godine sultan Ahmet je ušao u svoju džamiju, ali je ulaz u dvorište preprečio lanac koji je ostao od neke davne srednjovekovne građevine. Ahmet je jašući na konju morao da se sagne i tako iskaže poštovanje svojoj bogomolji!
Po jednoj legendi, kad je sultan video da minareti nisu od zlata, pozvao je neimara Mehmed agu i naredio da mu odseku ruke do lakata. Ali, ipak nije odoleo najlepšoj džamiji na svetu. Kažu da je mnogo zavoleo svih šest minareta i njenih 30 kupola koje sežu do visine od 44 metra. Njeni nestvarni zidovi ukrašeni su sa 20.000 belih, plavih i zelenih pločica iz Nikeje, a svih 260 prozora oslikano je tako da preobraze sunčeve zrake u džamiji i preliju ih u novu svetlost koja će izazivati vernike na molitvu.
Istambul Plava Dzamija 2007
Photography by Nemanja Zdravkovic
Dokumentarna fotografija.....
Dokumentarna fotografija – Žurnalistika, ona je vrlo angažovana i pokazuje sve društvene lomove proteklih godina, a samim tim su i jedinstvene, potrebno je biti u pravom trenutku na pravom mestu.
Istambul Demonstracije 2007
Photography by Nemanja Zdravkovic
Krug Dobra i Zla.....
Umetnost......
bez njih on pocinje da ocajava zbog svog poziva.
Bilo je nekoliko velikih umetnika koji su imali minimalnu publiku.
Oni tako reci nisu prodali ni jedno svoje delo niti su imali priliku da ga prikazu pred javnoscu, ali
su i dalje stvarali zahvaljujuci moralnoj podrsci nekolicine odanih prijatelja.
Umetnik mora da oseti da je njegovo delo u stanju da savlada orpor publike,inace niuje siguran
da li je ono sto je doneo na svet pravo stvaranje,pravo umetnicko delo, ono sto mu je bilo cilj.
Sto je njegovo elo ambicioznije i orginalnije,to je napetost veca i pobedonosnije osecanje
olaksanje kada mu reagovanje publike pokaze da je skok njegove maste bio uspesan.
H.V.DZENSON
Sebastião Salgado
Sebastião Salgado - Dokumentarna Fotografija
Sebastiao Salgado je jedan od najboljih dokumentarnih fotografa na svetu koji trenutno zive i rade.
Rodjen je u Brazilu,a fotografijom se bavi od 1973 god.
Radio je za najpoznatiju fotografsku agenciju Magnum photos, koju je napustio, i osnovao svoju kompaniju koja ze zove Amazones images,koju vodi njegova zena.Takodje radi i za Unicef , a trenutno zivi i radi sa porodicom u PARIZU , Francuskoj.
